001 Шапутајућа бела кроз воздух као мали пламенсти птајићи.
Свиди ми се да стојем у средини паркa и гледам како ови листићи плесе у ветру. Понеки падају на моју руку – топли, као да су сачували последње сунчеве топлоте. Ветар носи ми мирис зрелих јабука из суседњег грана, и чujem деца која играју, лове жуте листе и смеју се.
Овај дан је посебан – не зато што је нека посебна датаум, већ зато што ветар сада није хладан или строг, већ ласки и жут, као да носи са собом све najlepше меморије лета. Када се ветар додирне моје лице, чувам да ми се срце слободно дише – као да сам се вратио у неко среће време, када смо сви били заједно, играли се и не бринули о ништам.
289 Жута боја ветра – то није само боја, већ осјећај. Осјећај да се времена враћају, да лепота може бити ласка, и да ветар може носити са собом нешто што наше срце тражи: мир и срећу.289 Жута боја ветра
2026-09-18 12:44:20
289 Жута боја ветра
Када се зори разбаци на небу и прва сунчева светлина доприче кроз жуте листе, ветар дође са некадашњим зрацима. Он неће буhati или унишавати – већ ласкице мрзи жуте листе са грана, па их спушта 289 Жута боја ветра 001 Шапутајућа бела кроз воздух као мали пламенсти птајићи.
Свиди ми се да стојем у средини паркa и гледам како ови листићи плесе у ветру. Понеки падају на моју руку – топли, као да су сачували последње сунчеве топлоте. Ветар носи ми мирис зрелих јабука из суседњег грана, и чujem деца која играју, лове жуте листе и смеју се.
Овај дан је посебан – не зато што је нека посебна датаум, већ зато што ветар сада није хладан или строг, већ ласки и жут, као да носи са собом све najlepше меморије лета. Када се ветар додирне моје лице, чувам да ми се срце слободно дише – као да сам се вратио у неко среће време, када смо сви били заједно, играли се и не бринули о ништам.
289 Жута боја ветра – то није само боја, већ осјећај. Осјећај да се времена враћају, да лепота може бити ласка, и да ветар може носити са собом нешто што наше срце тражи: мир и срећу.
001 Шапутајућа бела кроз воздух као мали пламенсти птајићи.
Свиди ми се да стојем у средини паркa и гледам како ови листићи плесе у ветру. Понеки падају на моју руку – топли, као да су сачували последње сунчеве топлоте. Ветар носи ми мирис зрелих јабука из суседњег грана, и чujem деца која играју, лове жуте листе и смеју се.
Овај дан је посебан – не зато што је нека посебна датаум, већ зато што ветар сада није хладан или строг, већ ласки и жут, као да носи са собом све najlepше меморије лета. Када се ветар додирне моје лице, чувам да ми се срце слободно дише – као да сам се вратио у неко среће време, када смо сви били заједно, играли се и не бринули о ништам.
289 Жута боја ветра – то није само боја, већ осјећај. Осјећај да се времена враћају, да лепота може бити ласка, и да ветар може носити са собом нешто што наше срце тражи: мир и срећу.
Коментар